Према тексту романописца, приповедача и драмског писца Миодрага Лукића, уједно и оснивача српско – швајцарског позоришта „Дуга“, комад „Господар никако да дође“ поставио је на сцену чачански глумац Баћко Букумировић са глумцима неформалне позоришне трупе „Отписани“.
Ова представа демистификује методе глобалног пројекта под називом „New age“ или „Ново доба“, кроз аутентичне догађаје и односе на политичкој и друштвеној сцени у Србији. Радња ове представе смештена је у просторије „министарства за односе са Господаром“. Овом канцеларијом управља министар за односе са Господаром – Пеко Полтрон, који је у сталном контакту са државним секретаром – Риком Увлакушом. У овој канцеларији појављују се ликови: секретарица Дала Ваздан, директорка невладине организације за заштиту србомрзаца Соња Сачекуша и колпортер који повезује министарство са српским народом.
Да је ова драма сатира која сатире, потврђују и речи аутора, Миодрага Лукића: „Ово није ни комедија ни трагедија, ни драма ни пародија, већ најцрња збиља, којој морамо да се насмејемо, јер када би је схватили сасвим озбиљно, замукнуо би смех међу нама за наредних двеста година...“
Драма „Господар никако да дође“ је првобитно била намењена за извођење у српско-швајцарском позоришту „Дуга“, али се због провокативног садржаја игра само на местима где постоје довољно храбри уметници.
Глумци трупе „Отписани“, воде се реченицом: „Све нам можете одузети, али душу никад!“, и истичу да сви који се баве позориштем морају бити друштвено ангажовани.
Играју:
Баћко Букумировић, Ана Владисављевић,
Алекса Илић, Ана Милинковић и Ивана Недовић
Режија: Баћко Букумировић
Аутор музике: Растко Радичевић
Сценографија: Владе Шутић
Декор: Ана Недељковић
Расвета: Војкан Петровић
Тон: Недељко Вучићевић
Продукција: Позориште „Отписани“
Улаз слободан.
Вечерња сцена
субота 26. фебруар у 21ч.
ГИМПЕЛ ЛУДА
„Гимпел луда“, прича Исака Басевис-Сингера, говори о изгубљеним моралним вредностима једног Јеврејина. Представа је заснована на истоименој приповетци за коју је писац добио Нобелову награду.
Радња представе се одвија у јеврејском гету, средином прошлог века. Један сасвим обичан, скроман и поштен човек, по имену Гимпел, читавог живота је радио и поступао онако како га је јеврејска вера научила о основним моралним принципима и племенитом опхођењу према другима. Његове жеље и стремљења су недостижна, он живи противно својим хтењима, лишен наде.Гимпел бива исмеван због свега што заправо представља и постаје шала читавог окружења.
Представа нас наводи на размишљање да ли су праве вредности заувек изгубљене, да ли смо заборавили да маштамо и желимо недокучиво? Прича о Гимпелу носи са собом актуелна, ванвременска питања, о томе како у суровом свету остати самоуверен, како пронаћи наду онда када помислимо да је нестала, како се одупрети искушењима које живот са собом носи?
Режија: Бошко Димитријевић и Новак Томић
Играју: Немања Младеновић и Новак Томић
Вечерња сцена
Петак 11. јун у 20,30 часова
СТУДИО ГЛУМЕ „ДВЕ БЕСНЕ ГЛИСТЕ“
ЖЕНСКИ РАЗГОВОРИ
Монолози Душка Радовића послужили су као основа овој представи која говори о мушком и женком поимању света, односима, љубави и њиховој константној борби, на један крајње духовит начин.
*Ова представа је намењена старијој публици – средњошколски узраст и старији.
Вечерња сцена
Субота 11. јун у 20,30 часова
СТУДИО ГЛУМЕ „ДВЕ БЕСНЕ ГЛИСТЕ“
ДРУШТВО МРТВИХ ПЕСНИКА
Представа се заснива на култном филму Друштво Мртвих песника са Робин Вилијамсом у главној улози. Стидљива Бети Андерсон постаје ђак Велтон колеџа у срцу Нове Енглеске који образује будућу елиту Америке. Сви професори ове престижне школе су ригидне особе, лажни ауторитети који се строго придржавају правила. Сви осим једног - професора књижевности Џона Китинга, неконвенционалног човека пуног ентузијазма, оригиналних идеја и инспиративних стихова, јединог професора на Велтону који верује да речи и идеје могу да мењају свет.
*Ова представа је намењена старијој публици – средњошколски узраст и старији.
Вечерња сцена
Четвртак 17. јун у 20 часова
АУДИЦИЈА
Режија: Мирјана Карановић
Teкст: Александар Галин
Режија: Мирјана Карановић
Улоге:
Нина Карнаухова – Јелена Босанац
Олга Пухова – Ивана Панзаловић
Тамара Бок – Драгана Ненадић
Вера Волкова – Ана Баук
Лиза Волкова – Јелена Волкова – Јелена Јокић
Каћа Волкова – Соња Попивода
Алберт – Марко Ветић
Борис Карнаухов – Иван Исаиловић
Виктор Пухов – Игор Бенчина
Василије Бок – Урош Урошевић
Јапанац – Ненад Савић
„...Солидна јапанска фирма нуди добар посао у елитном ноћном шоу програму. Траже се талентоване жене са уметничким способностима. Првенство имају плес и вокал...“ У представи играју студенти Академије уметности у класи Мирјане Карановић.
Цена карте: 500 дин. Информације и резервације: 011/ 3615 307
Вечерња сцена
Субота, 20. фебруар у 20ч.
„ПОЗОРИШТЕ ПРИВИЂЕЊА“
Текст и режија: Ирфан Менсур
Он: Ирфан Менсур
Она: Срна Ланго
Гласови Хамлета:
Она и Он су глумци. Живе у напуштеном позоришту и својим телима га бране, заробљени у сопствену, неизлечиву љубав. Он и Она могу много, али то некада није довољно да би позориште опстало... Она и Он ће, ипак учинити све, или скоро све, да сачувају једино место због којег вреди постојати. Верују да ће овога пута успети. У томе ће ићи до краја! А крај је...?
Представа „Позориште привиђења“ је драмски кабаре са провереним, духовитим, опорим и упитаним текстовима преузетих од бројних мислилаца (Шекспир, Синистер, Дима, Харвуд, Сартр, Чехов, Горки, Островски, Чапек, Симовић, Соколовић, Курић) који су писали о глумцима и позоришту. Прослављени драмски уметници Ирфан Менсур и Срна Ланго, праћени гласовима наших чувених глумаца у улози Хамлета воде нас кроз забавну причу о животу на даскама које живот значе.
„...Поштована публико, драги гледаоци, народе! Добро вече и добро дошли у позориште! Сањате ли да постанете уметник? Дођите народе! Наш театар запошљава сваког
и свакога ставља на своје место...“
А.П. Чехов
„ТРИ СЕСТРЕ“
Представу је режирао Петар Николић, син истакнутог редитеља Живка Николића и познате глумице Весне Пећанац, који је у току своје каријере сарађивао са бројним истакнутим редитељима, попут Бранка Плеше, Муција Драшкића и Аце Поповског.
Његове најпознатије представе „Сан летње ноћи“ и „Ћорсокак“ игране су у позоришту Дадов.
Главне улоге у представи „Три сестре“ тумаче:
МАРИЈАНА ДУГАЛИЋ - ОЛГА
ЈЕЛЕНА ВЕЛКОВСКИ - МАША
ЈЕЛЕНА МАТИЈАШЕВИЋ - ИРИНА
Главне јунакиње представе, сестре Прозоров живе у руској провинцији, удаљеној од Москве и главних друштвених збивања, у коју су се доселиле због прекоманде оца генерала.
На годишњицу смрти свога оца оне се окупљају, како би уједно прославиле и имендан Ирине, једне од сестара. Атмосфера би требало да буде слављеничка, међутим сестре нису срећне. Осим туге за оцем свака има и посебан разлог за незадовољство.
Најстарија сетра, Олга уморна је од једноличног живота, који води као професорка у гимназији. Маша, која је најмлађа, једина је удата али никако није задовољна својим мужем, којег је другачије замишљала. Средња сестра, Ирина никад није била срећна због селидбе у провинцију, тако да жели да продају кућу и врате се у Москву. Одлазак у Москву оне виде као једини излаз из бесмислених и испразних живота који воде у провинцији.
ТИТОВ ТАЈНИ ДНЕВНИК
„Титов тајни дневник“ је сатира на СФРЈ, на велике вође, на целокупно социјалистичко друштво, тврди Миленко Павлов.
- Посао сатиричара је да све баци под ноге. Да смо аутор и ја ово урадили у време о коме говоримо завршили бисмо десетак година на Голом отоку - каже Павлов. - И у „Титовом тајном дневнику“ имамо велику сатиру на рат, на његове команданте... И пре свега, на људе око вођа који од њих стварају богове. Тито се у једном тренутку пита да ли је човек или Бог и каже: „ Па, ја сам Бог, народ је желео да то будем!“
Прво извођење било је пре месец дана у Републици Српској, на 13. фестивалу малих сцена у Источном Сарајеву, где је Павлов освојио награду за најбољу представу. Он је и режирао ову сатиричну комедију писца Милоша Николића на тему односа народних маса и владара.
Према Николићевим речима, примери из овог комада нису типични само за нашу средину, јер у целом свету маса воли да има неког вођу, па је Тито повод за универзалну причу о манипулацији, из духовитог угла.
МОНОДРАМА „ЧЕШАЉ“
Монодрама “Чешаљ” је адаптација Мирјане Вукојчић по причи из романа “Приступ у кап и семе”, Мирослава Јосића Вишњића. То је прво сценско извођење ове приче, чија ће премијера бити одржана 22. марта у “Театру 78”, у Ресавској 78, у Београду. Мотив монодраме “Чешаљ” јесте да се живим сценским језиком пренесе писано слово о трагичним тренуцима једне жене и мисао да је “у срцу љубав јача од смрти”...
Наш истакнути писац Мирослав Јосић Вишњић ову аутентичну причу записао је од жене која је на Голом отоку провела три године и преживела све страхоте. “Чешаљ” је прича о жени из Стапара (Стојанка) која је прошла голготу од 1948. до 1952. године и после свега, успела да се врати у живот. Монодрама “Чешаљ” прати њену причу од одласка у истражни затвор на Обилићевом Венцу, па у срески затвор у Ковачици, онда у Рамски Рит, затим у затвор у Забели и најзад на паклено, “ужарено” острво Голи оток (на који је доведено око 400 девојака и жена из целе земље).
Стојанку игра Мирјана Вукојчић, глумица Југословенског драмског позоришта, која, поред адаптације, потписује и режију монодраме “Чешаљ”.
Наружена, изубијана, понижена, Стојанка је опомена, крик за животом, она не плаче, “јер нико није достојан њене сузе…”
Стојанка из Стапара је своје “грешке” крваво плаћала. Пркосила је немилосрдном мучењу и за те четири године иза жице добила ништавни “орден рада првог реда”.
Прича о “Чешљу” кроз Стојанкино казивање одшкринуће врата пакла- Голог отока. Али, и ужас ће претворити у наду. Жеља за животом, или како спасити живот- то је тема ове представе.
Аутор представе: Мирјана Вукојчић, првакиња драме Југословенског драмског позоришта. Рођена у Београду, где је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, као један од студената генерације. Постала члан ансамбла ЈДП-а још као студент 1968. године. Истакла се као тумач лирских и драмских улога у домаћем и страном репертоару. У Југословенском драмском позоришту, као и у другим српским театрима, одиграла велики репертоар. Играла у бројним телевизијским драмама и серијама, као и филмовима, а освојила је и многе награде.
Костим и сцена: Предраг Тодоровић (дипломирани академски сликар и магистар зидног сликарства- мозаичар)
Избор музике: Мирјана Вукојчић и Зоран Јерковић (дугогодишњи мајстор звука у Радио Београду и доцент Факултета драмских уметности у Београду)
Белешка о писцу: Мирослав Јосић Вишњић, наш истакнути писац, добитник је неколико значајних књижевних награда, а проза му је превођена на пољски, немачки, француски, холандски, енглески, италијански и мађарски језик. О његовој прози објављено је више стотина критичких радова.
„Гимпел луда“, прича Исака Басевис-Сингера, говори о изгубљеним моралним вредностима једног Јеврејина. Представа је заснована на истоименој приповетци за коју је писац добио Нобелову награду.
Она и Он су глумци. Живе у напуштеном позоришту и својим телима га бране, заробљени у сопствену, неизлечиву љубав. Он и Она могу много, али то некада није довољно да би позориште опстало... Она и Он ће, ипак учинити све, или скоро све, да сачувају једино место због којег вреди постојати. Верују да ће овога пута успети. У томе ће ићи до краја! А крај је...? 
„Титов тајни дневник“ је сатира на СФРЈ, на велике вође, на целокупно социјалистичко друштво, тврди Миленко Павлов.
